Zašto Balkan gubi trku sa EU i ima li povratka?

Borba za mlade mozgove: Zašto Balkan gubi trku sa EU i ima li povratka?

Egzodus visokoobrazovanog kadra sa prostora Zapadnog Balkana više nije samo demografski podatak – to je postao ključni ekonomski i društveni problem regiona. Dok nemačke, austrijske i švajcarske kompanije uvoze lekare, inženjere i IT stručnjake sa naših prostora, balkanske privrede ostaju bez osnovne pogonske snage za budući razvoj. Istovremeno, istraživanja pokazuju da se motive za odlazak više ne nalaze samo u visini plate, već u traženju sistemske uređenosti i stabilnosti.

Sistemski problemi važniji od visine plate

Najnovije studije regionalnih instituta pokazuju da preko 60% mladih koji napuštaju Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju kao glavni razlog navode nesigurnost u pravni sistem, nepotizam i nepoverenje u državne institucije. Ekonomski faktor, iako i dalje prisutan, pao je na drugo mesto. Ljudi žele uređeno zdravstvo za svoje roditelje i kvalitetno školstvo za svoju decu, što su uslovi koje zapadnoevropske zemlje nude odmah po zaposlenju.

Mogu li cirkularne migracije spasiti region?

Sve je veći broj stručnjaka koji zagovaraju koncept “cirkularnih migracija” umesto klasičnog “odliva mozgova”. Razvoj rada od kuće i digitalnih tehnologija omogućio je mnogim stručnjacima da rade za globalne kompanije, ali da ostanu da žive na Balkanu i tu troše svoj kapital. Pojedine države regiona počele su da uvode i poreske olakšice za povratnike iz dijaspora, ali rezultati ovih mera još uvek zavise od ukupne političke i ekonomske klime.

Balkan se nalazi u trci sa vremenom. Bez korenitih reformi u pravosuđu, zdravstvu i obrazovanju, finansijske podsticaje za ostanak mladih progutaće opšta nesigurnost. Zadržavanje mladih talentovanih ljudi nije pitanje pojedinačnih subvencija, već stvaranja društva u kojem se rad i znanje zaista vrednuju.