Energetski čvor Balkana

Između uglja, sunca i pritiska iz Brisela

Region Zapadnog Balkana nalazi se pred najvećom energetskom transformacijom u poslednjih pola veka. Sa jedne strane, pritisak Evropske unije za zatvaranje termoelektrana na ugalj postaje sve oštriji, dok se sa druge strane države suočavaju sa rizikom od energetske zavisnosti i skoka cena struje za građane. Pitanje je jasno: kako izvesti tranziciju na zelenu energiju, a ne ugroziti stabilnost elektroenergetskog sistema?

Ugalj i dalje drži baznu energiju

Uprkos velikim najavama o solarnim parkovima i vetroelektranama, činjenica je da ugalj u nekim zemljama regiona i dalje pokriva i do 60% ukupne proizvodnje električne energije. Naglo gašenje ovih kapaciteta bez adekvatne zamene moglo bi dovesti do masovnih isključenja i ekstremnog uvoza skupo plaćene struje. Pored toga, rudarstvo zapošljava desetine hiljada ljudi čija bi radna mesta bila direktno ugrožena bez jasnog plana socijalne tranzicije.

Potencijal hidropotencijala i solara

Balkan poseduje neke od najboljih prirodnih resursa u Evropi kada je u pitanju energija sunca i vode. Povećanje privatnih investicija u solarne elektrane na jugu regiona pokazuje da kapital vidi jasnu zaradu u ovom sektoru. Međutim, problem predstavlja zastarela prenosna mreža koja ne može brzo da prihvati sve te nove izvore energije, što zahteva hitna i obimna ulaganja u infrastrukturu.

Zelena tranzicija Balkana nije stvar izbora, već neumoljiva realnost. Uspeh ove transformacije zavisiće od sposobnosti regionalnih lidera da usklade zahteve Brisela sa realnim mogućnostima domaćih privreda, pre nego što dotrajali kapaciteti sami po sebi ne postanu problem.