Ekonomski lider Balkana ili žrtva sopstvenog uspeha: Gde zapravo ide hrvatska privreda?
Uprkos globalnim ekonomskim previranjima i usporavanju tržišta širom Zapadnog Balkana, Hrvatska i dalje održava umereno stabilne stope ekonomskog rasta. Ulazak u evrozonu i Šengen prostor dao je snažan vetar u leđa domaćoj privredi, ali najnovije prognoze ukazuju na ulazak u fazu mirnijeg i opreznijeg poslovanja.
Rast koji je prethodnih godina bio vođen snažnom privatnom potrošnjom i masovnim prilivom sredstava iz evropskih fondova postepeno gubi primarni zamah, dok se ekonomija suočava sa izazovima koji direktno utiču na novčanike građana.
Dva ključna pokretača rasta
Glavni stubovi hrvatske ekonomije i dalje ostaju nepromenjeni, ali oni ujedno predstavljaju i njene najveće ranjivosti:
- Turistička zavisnost: Turizam čini blizu 20% ukupnog BDP-a Hrvatske, što je čini jednom od najizloženijih ekonomija u Evropi u slučaju spoljnih potresa ili usporavanja emitivnih tržišta poput Nemačke i Austrije.
- Evropski fondovi: Novac iz Plana oporavka i otpornosti EU obezbedio je velika ulaganja u infrastrukturu i energetiku, ali se taj intenzivni ciklus postepeno privodi kraju.
Gorući problemi: Radna snaga i inflacija
Dok zemlja prednjači u odnosu na komšije van EU po pitanju institucionalne stabilnosti, privreda se udara o “plafon” zbog dva velika problema:
- Deficit radne snage: Demografski pad i odliv kvalifikovanih radnika primorali su Hrvatsku na masovan uvoz radnika iz Azije, pre svega u građevinarstvu i ugostiteljstvu.
- Pritisak na cene: Iako inflacija usporava na godišnjem nivou, rast cena osnovnih životnih namirnica i nekretnina i dalje opterećuje prosečna domaćinstva.
“Hrvatska ima priliku da transformiše svoju ekonomiju iz uslužno-orijentisane u tehnološki napredniju, ali bez ozbiljnih reformi u javnom sektoru, rast će stagnirati na umerenim nivoima.”
Hrvatska ostaje stabilan ekonomski akter na Balkanu zahvaljujući prednostima članstva u evrozoni i visokom kreditnom rejtingu koji joj obezbeđuje jeftinije finansiranje. Međutim, faza “lakog rasta” nošena EU fondovima i postpandemijskim bumom u turizmu zvanično je iza nas. Da bi izbegla dugoročnu stagnaciju i dodatno poboljšala životni standard, hrvatska privreda će u narednom periodu morati da preusmeri fokus sa usluga na industriju, inovacije i zadržavanje domaće radne snage. Ali sve u svemu ipak se isplatio ulazak u Eu, bez obzira na mane.Hrvatska ostaje lider u regionu.