Diplomatski rulet

Velike sile zatežu konce, a našim političarima ostaje da igraju po tuđim notama

Međunarodni diplomatski hodnici ponovo bride od novih pritisaka i uslovljavanja, a zapadni centri moći ne kriju da od ovdašnjih zvaničnika očekuju brza rešenja po pitanjima koja se već decenijama guraju pod tepih. Dok se u Briselu i Vašingtonu kroje mape stabilnosti, domaći politički vrh se nalazi u procepu između teških međunarodnih obaveza i potrebe da pred sopstvenim glasačima sačuvaju makar trunka nacionalnog suvereniteta.

Poslednji signali sa međunarodne scene pokazuju da strpljenja za kompromise i odlaganja više nema, pa se svaka poseta stranih emisara pretvara u svojevrsnu proveru lojalnosti i brzine ispunjavanja datih obećanja. S jedne strane pljušte pretnje sankcijama, uskraćivanjem investicija i blokadom evrointegracija, dok s druge strane domaći lideri pokušavaju da pronađu manevar kako bi amortizovali udarce bez otvorenog sukoba sa moćnim partnerima. Naravno, opozicija ove trenutke koristi da optuži vlast za navodnu izdaju nacionalnih interesa, dok vladajuća struktura odgovara da vode državničku politiku u nemogućim uslovima i pod stalnim lorgnetom stranih sila.

Kad se sve sabere i oduzme, spoljna politika nam se i dalje svodi na hodanje po tankoj žici iznad ambisa, gde svaka pogrešna reč može skupo da košta državu i građane. Strani faktori će nastaviti da vuku konce shodno sopstvenim geopolitičkim interesima, a narod može samo da se nada da nas te velike igranke na kraju neće ponovo koštati novih kriza i praznih džepova.